Ин мемориам Милорад Алексић
Мом оцу Милораду Алексићу на сећање, сећање на једног дивног човека, страственог риболовца, боема и на тежак посао којим се бавио. На првог специјалног педагога у Новосадској полицији, полицајца старог кова, онаквог без мрље, каквих мало има. На човека који је на своја плећа примио сву тугу наркоманије и распадања породица и човека која су га без изузетка потресла и на крају му скратила сопствени живот. Био је градска фаца, полицајац и инспектор којег је познавао цели Нови Сад. Материјал који користим првенствено јесте прича “Предах са господином лоповом” из књиге Мирјане Булатовић “Ђаво у праху” , књига о исповестима наркомана у којој је мој отац Милорад Алексић учествовао. Као и емисије РТНС “Бештија” и Акција Лауфер са РТС. Покој ти души ћале мој.
Песма “Але”
Родила га Семберија,
Где пркосно крст сија.
Умила га река Дрина,
Да израсте у српског сина.
И док тече река Дрина,
И постоји Српска Атина,
Биће песама, биће и вина,
Да сећају на тог српског сина.
Улази у кафану, као да гледам,
Забораву ту слику не дам,
Намешта шал, густу косу глади,
Музика већ креће…волело се двоје младих
За добре – добар, за боље још бољи,
На свим пољима увек најбољи.
Барабе му никада нису на пут стале,
Остаје легенда…наш Але!
ПРо Артист
Песма “Дунав”
Док Саборна црква и Катедрала једна другој намигују,
А голубови на њиховом крововома љубавну игру играју,
Дунав ка свом одредишту језди,
Да се у Црно море угнезди.
Дугачак је пут он до нас превалио,
На разним језицима се својом лепотом хвалио,
Па сада жури да се код Голупца пружи,
И мало одмори док не постане ужи.
Тамо ће га стиснути две клисуре,
Што гледају једна другу као да се дуре,
И питају чија је страна већа лепотица,
И такмиче се која ће пре освојити ваша срца.
Док се јутарња магла полако диже,
Све више бродића између два Казана стиже.
Причају се приче о временима давним,
И неким војсковођама славним.
Пошто су клисуре стиснуле његову силину,
Дунав је ту отишао јако у дубину.
Мало је оних што познају његове ћуди,
А како би и могли када је ту од времена праисторијских људи.
“Своја”
