Песма “Дунав”
Док Саборна црква и Катедрала једна другој намигују,
А голубови на њиховом крововома љубавну игру играју,
Дунав ка свом одредишту језди,
Да се у Црно море угнезди.
Дугачак је пут он до нас превалио,
На разним језицима се својом лепотом хвалио,
Па сада жури да се код Голупца пружи,
И мало одмори док не постане ужи.
Тамо ће га стиснути две клисуре,
Што гледају једна другу као да се дуре,
И питају чија је страна већа лепотица,
И такмиче се која ће пре освојити ваша срца.
Док се јутарња магла полако диже,
Све више бродића између два Казана стиже.
Причају се приче о временима давним,
И неким војсковођама славним.
Пошто су клисуре стиснуле његову силину,
Дунав је ту отишао јако у дубину.
Мало је оних што познају његове ћуди,
А како би и могли када је ту од времена праисторијских људи.
“Своја”
